Google+

Koje su to dakle biotehnoloske korporacije u svetu i kod nas?!

2

November 20, 2012 by Admin Pinhole

Biotehnoloske kompanije u svetu i kod nas u Srbiji

Biotehnoloske kompanije pod lupom!

Biotehnološke korporacije u svetu i u Republici Srbiji

                             -Biotehnološki kartel-
                             Da skines ceo ovaj tekst u dokumentu PDF klikni  OVDE
Uvod
U poslednjih 40 godina odigrale su se drastične promene u vlasništvu kapitala firmi koje prodaju seme biljnih kultura za ishranu.
Dogodilo se neverovatno veliko i smišljeno ukrupnjavanje, tako da se većina svetskih firmi za prodaju
poljoprivrednog semena, hemikalija i lekova našla pod istim vlasnicima
Ovo nije još jedan u nizu tekstova teorije zavere – jer ovde baratamo sa
 proverljivim i utvrđenim činjenicama,koje će te detaljno saznati u nastavku teksta..Strategija je zapravo da se stvori farmaceutsko-hemijsko–semenski oligopol i pokazaćemo na činjenicama
da su to i uspeli. Ove korporacije prodaju istovremeno gmo seme,
hemikalije i sintetičke lekove.
Pored toga dozvoljeno im je da budu vlasnici patenata na GM biljke i GM životinje i smatraju ih intelektualnom svojinom.
Američko ministarstvo poljoprivrede je 3. marta 1998. prihvatilo patent na “Technology Protection System” -u svetu pogrdno nazvan ‘Terminator tehnologija’. Patentni zahtev je podnela firma Delta & Pine Land Co.
Kopredsednik firme dr. H.B. Collins objašnjava princip rada TPS tehnologije ovako: U biljku je genetičkim inženjeringom ugrađen samoubilački mehanizam, koji može biti aktiviran određenim spoljnim ‘okidačem’.
Kao rezultat, doći će do samouništenja (samotrovanja) biljke naredne generacije. U ovom slučaju kao ‘okidač’ služi antibiotik tetraciklin.
Ili sličnom “Gene Use Restriction Technology” (GURT), tehnologijom trebala bi se postići stvarna, potpunazaštita patentnog prava. Naime, u biljku genetički modifikovane sorte ugrađuje se sistem gena, koji poput,
bombe sa zadrškom, kad se aktivira, uništava klijavost semena.
“Druga sporna tehnologija je tzv. ‘traitor’ tehnologija. Ova tehnologija genetske kontrole određenog svojstva biljke omogućava vlasniku da kreira useve kod kojih se pomoću određenog promotor sistema najčešće hemikalije, kao poput prekidača, može uključiti ili isključiti određeno svojstvo najčešće plodnost ili imunisistem biljke.
Predviđa se da će ti, od hemikalija zavisni usevi biti sledeći talas genetski modifikovanih useva, čime bi se zavisnost poljoprivrede od hemikalija još više povećala. Ova tehnologija može u pravom trenutku biti ubojito oružje, koje može bez prolivanja krvi neposlušnu državu ‘staviti na kolena’. Neke vlade i organizacije civilnog društva pogrešno podcenjuju pretnju ove tehnologije. Javnost smatra da je tim kompanijama dozvoljeno da odu predaleko. U tome im sveopštu podršku daje i američka vlada, jer je USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) suvlasnik “Technology Protection System-a”, a istovremeno finansijski podupire istraživanja
tehnologija slične namene na Purdue univerzitetu u Indijani.
Očigledno je da ova tehnologija nije namenjena dobrobiti čovečanstva, već zaštiti profita transnacionalnih korporacija, pa je izazvala silne revolte i proteste. Trenutno giganti na području genske tehnologije poseduju preko 30 patenata tipa “terminator”, što je posle otkrića i primene fenomena heterozisa, najmoćniji monopol u semenarstvu.
Tabela 2. Neki od ‘terminator/traitor’ patenata
Biotehnološke korporacije u svetu i u Srbiji

Spajanjem korporacija AstraZeneca i Novartis 13. novembra 2000.

nastala je Syngenta najveća multinacionalna korporacija na području agrobiznisa. Već narednog dana korporaciji je odobren najnoviji
‘terminator’ patent (US Patent 6,147,282 – ‘Metoda kontrole fertilnosti biljke’). Patent je odobren Novartisu, ali sada nakon spajanja, intelektualno vlasništvo pripalo je Syngenti. Prema prodaji AstraZeneca i Novartis u
1999. od oko 7 milijardi US$, Syngenta je sada najveća svetska agrohemijska korporacija i treća po veličini semenska kompanija.
‘Terminator’ tehnologija je uopšteno prihvaćena kao nemoralna, opasna po sigurnost proizvodnje hrane, posebno 1,4 milijarde siromašnih seljaka koji zavise od vlastitog semena.Ta je tehnologija izrazit primer pogrešno usmerene nauke (genetsko inženjerstvo) i biotehnologije u poljoprivredi.
Iz nje je vidljiva pokretačka snaga multinacionalnih korporacija
– želja za kontrolom i posedovanjem života.
Svako okrenut pravu čoveka na život, hranu, zdravstvenu zaštitu bi ovo smatrao ratom protiv čoveka i prirode, ali korporacije u tome vide šansu. Šansu da dominiraju, jer ko drži hranu – kontroliše državu, a ljude čini potčinjenim
Ukrupnjavanje kapitala i stvaranje korporativnih mreža u semenarstvu
Istraživači tržišta, ekonomisti, kažu da ko kontroliše 40% tržišta izbacuje sve ostale iz igre.
* 5 najvećih korporacija za proizvodnju pesticida drži 59% svetskog
* 4 najveće korporacija za seme – drže 56% svetskog tržišta.
* 3 vodeće firme u USA drže 85% gm kukuruza i 70% svih patenata na kukuruz.
Podaci koje u nastavku objavljujemo zasnovani su izveštajima
Pioneer Hi-Bred Competitive IntelligenceGroup koji delom nisu javni, sa sajtova kompanija, godišnjih izveštaja, publikacija kao što je SeedQuest i
slično.
Detaljne reference izvora su na dnu stranice. Posebno treba znati da su ove korporacije veoma vešte u promeni svojih imena i čine to neprekidno!
Takođe su veoma vešte u stvaranju neprimetnih mreža.

  Nazvaćemo ih 6 velikih.

NAPOMENA: Veoma pojednostavljene dijagrame, spajanja firmi u kartel, i većinu informacija iz teksta u vizuelnom obliku možetevideti u radu Visualizing Consolidation in the Global Seed Industry na linku
Naš tekst sadrži posebne informacije o stanju u R. Srbiji kojih u stranom radu nema.
1. M o n s a n t o
Monsanto(prisutan u R.Srbiji), je pred svetskim monopolom na transgenim gm biljkama i dotle je došao kupujući firme koje idu na gore od farmera i na dole ka farmeru, pripajanjem firmi sebi, kao i stvaranjem
strateških saveza.

Zanimljiv primer je Cargill (prisutan u R.Srbiji) jedna od glavnig transgenih gm kompanija sa nekoliko vodećih patenata.  Cargill je prodao svoju medjunarodnu podružnicu Monsantu, a svoju severno američku podržnicu

 je prodao AgrEvo (koju je pripojio Bayer) 1998

Cargill i Monsanto su oformili 1999. firmu Renessen. Preko Cargill , Monsanto je upumpao svoje semedo poljoprivrednika i u samoposluge.

Monsanto je potrošio ogroman novac da kupi sve u lancu
Najveće kupovine Monsanta su:
•Delta & PineLand (1.5 milijarde $),
•Cargill‘s(prisutan u R.Srbiji), International Seed Division (1.4 milijarde $),
•Seminis (prisutan u R.Srbiji), (1.4 milijarde $),
•Holden‘s Foundation Seeds, (1.02 milijarde $),
•DeKalb Genetics(prisutan u R.Srbiji), Corporation(2 milijarde $).

Monsanto pod licencom drži i 200 zvanično nezavisnih semenskih firmi u USA. Monsanto osniva i malekompanije u stranim zemljama. Na primer 2004, Monsanto je stvorio American Seeds Inc. (ASI),

sa ciljem da kupuje male semenske firme u drugim državama. Tako dolazi do novih gena semena, nema konkurenciju, a daje privid da postoji raznovrsnost.
Monsanto je kupio je vodeće povrtarske semenske firme Seminis
(prisutan u R.Srbiji),, i De Ruiter Seeds(prisutan u R.Srbiji),(850 miliona u 2008.god.).
Samo kupovinom Seminisa , Monsanto je dobio 39% tržišta povrća u USA, 24% tržišta u EU, i 26% učitavom svetu.
 Na udaru kupovine Monsanta su se posebno našle firme u Indiji, Brazilu i Kini. Osim širenja, ogroma deo kapitala se akumulira brzo licencama na biljke. Pripajanjem sebi Delta & Pine Land, došao je u posed terminator tehnologije gde biljka ubija sopstveno svoje seme.
Svoju finansijsku moć, Monsanto transformiše u političku moć.
Tako što obezbedjuje školovanja političarima, zapošljava ih posle prestanka javne funkcije, smanjujući razliku između države i industrije islično…
2. DuPont
US sedište DuPont-a, svojevremeno pripojilo je sebi najveću semensku kompaniju sveta Pioneer Hi-Bred (prisutan u R.Srbiji), 20% akcija je kupio za 1.7 milijardi$ 1997.god. a kasnije i preostalih 80% za 7.7 milijardi dolara 1999.godine
Udeo DuPont/Pioneer u tržištu US od tada opao je sa 40% na 30% tržišta u US, a udeo Monsantaporastao sa 12% na 35%.
 Ove dve firme se bore medju sobom pa je tako DuPont pokušao da blokira Monsanto da kupi 2007.god.
Delta & Pine Land finansirajući neprofitne organizacije koje se bore za slobodno tržište da pokrenu antitrustovku odluku vlade. Strategija DuPont nije pripajanje (kupovina) kao kod Monsanta, već saradnja da bi dobio gene useva koje poseduju drugi.
Te kompanije u USA imaju 5% tržišta i to su AgVenture, Doebler‘s Pennsylvania Hybrids, Hoegemeyer Hybrids, NuTech Seed, i Seed Consultants. Rade kobrendiranje i svoje proizvode nude odvojeno od DuPont. Šire se na Brazil, Meksiko, Južnu Afriku.

3. S y n g e n t a

Poreklom iz Švedske, Syngenta (prisutan u R.Srbiji), ima pola pola 50/50 udeo sa DuPont u GreenLeaf Genetics fondaciji.
GreenLeaf Genetics ima 3% US tržišta kukuruza, nasuprot 30% udela Monsantove-Holden‘s Foundation Seeds. Igra sa manjima izgleda ovako – primer je Wilson Seeds koji je sada u posedu Monsanta tj njegove ASI holding kompanije. Wilson Seeds je ranije bio u vlasništvu od 50% od Novartis (prisutan u R.Srbiji), (koji se spojio sa Zeneca i tako stvorio Syngenta). Syngenta je zadržala Zimmerman Hybrids, koji je bio ranije već pripojen Wilson Seeds, da doprla do farmera koji su od ove firme navikli da kupuju hemikalije i prodala im i transgene gm useve tj seme…
4. Bayer

Bazer je nemačka kompanija koja je u zadnje vreme okrenuta kupovini firmi koje rade sa semenom pamuka. Jednu od ovih firmi Stoneville

je kupila od Monsanta za 310 milona dolara tokom 2007.Monsanto je ovu firmu morao da proda odlukom US ministarstva pravde, da bi mogao da kupi Delta &Pine Land
Bayer(prisutan u R.Srbiji), svoju poziciju u semenarstvu duguje kupovini
Aventis(prisutan u R.Srbiji), posebno njegovog AgrEvo dela jer on ima 15% u KWS SAAT (prisutan u R.Srbiji), nemačkoj kompaniji za seme koja je u 10. najjačih u svetu
5. Dow
Iako ima mali udeo u tržištu USA Dow(prisutan u R.Srbiji), poslednjih godina radi ubrzano na pripajanjufirmi sebi, stvaranju mreža. Prema Ted McKinney, pri Dow, cilj im je da od 2007.god do 2014.godineudeo GM semena dignu sa 5% na 50%, a da upotreba hemikalija ostane ista
6. BASF
Nemačka korporacija iako mala po udelu drži brojne firme ikoje imaju patente na gene vezane zapromenu klime.
BASF ima ugovor sa Monsantom da potroši 1.5 milijardi $ na kukuruz, soju, pamuk i repu koji treba da trpe promenu klime. BASF sa Monsantom drži skoro polovinu patenata iz ove oblasti.
Razmena patenata među ovim korporacijama, može biti potcenjena jer se često posmatra udeo vlasništva, ali znanje je takođe deo kapitala.
 

Razmena patenata među biotehnološkim korporacijama

 Farmaceutsko hemijske kompanije za transgene gm patente ne odriču se vlasništva ali svoje patente razmenjuju. To daje osnovanu sumnju da je u pitanju *kartel.
Monsanto ima ključnu ulogu jer je jedini povezan sa svima. Jedna procena kaže da oko 80% zemlje pod usevima u USA poseduje ili drži pod licencom- Monsanto. Broj razmena patenata raste jer sada u jednu biljku usadjuju ne više jedan nego 8 patenata.
Globalne semenske kompanije u kooperativnom vlasništvu
Na pretposlednjoj slici prikazane su promene u vlasništvu Limagrain
(prisutan u R.Srbiji) i LandO‘Lakes, i to obe nastale kao kooperacije sa farmerima a sada globalne korporacije. Limagrain je nastaou Francuskoj.

Land O‘ Lakes je nastao u USA i ma 50% udela uAgriliance koja sa

Cenex Harvest States (CHS) koja kooperiše sa mrežom dilera. Tokom 2007. Land O‘Lakes je prodavao seme i djubriva, CHS pesticide.
CHS je kupio i Farmland Industries. Land O‘Lakes je prisutna u više od 50 zemalja i pokušava darazvije transgeno gm seme pa predsednik kompanije predlaže udruživanje sa Syngenta.
 Kroz svoj brandCroplan Genetics, korporacija Land O‘Lakes trenutno prodaje i Syngenta i Monsanto seme.
Land O‘Lakes i DuPont/Pioneer su jedine koje vrše i agrotehničke obrade zemljoradnicima.
Limagrain poreklom u Francuskoj poseduje Vilmorin(prisutan u R.Srbiji) četvrtu najveću semensku kompaniju sveta koja gađa povrće, voće i cveće
Limagrain se drastično brzo širi po svetu sa mnogo brendova i firmi iz Norveške, UK, Nemačke, US, Kine, kanade, Japana, indije i Kine. Koperacija se odvija Land O‘Lakes i KWS povezanim ranije u tekstu sa Monsanto i Bayer i to kroz patente Biogemma firme koja se bavi transgenim gm tehnologijama.,
Biotehnološke korporacije prisutne sa semenom u Republici Srbiji

Tokom 2010. godine detektovali smo prisustvo sledećih biotehnoloških korporacija, spomenutih u prethodnom tekstu, a koje u Republici Srbiji imaju patentirane sorte u zvaničnom dokumentu LISTA PRIZNATIH SORTIPOLJOPRIVREDNOG BILJA.

 Vode pod sledećim nazivima:
-815 Monsanto Technology LLC
-825 Monsanto S.A.S.
-616 Petoseed Company Inc., c/o Seminis
-632 Royal Sluis BV Seminis Vegetable Seeds SVS
-708 Seminis Vegetable Seeds – SVS Holland
-150 Seminis Predstavništvo Beograd
-518 Cargill Hybrid Seeds
-525 Dekalb Plant Genetics S.A.
-530 De Ruiter Seeds C.V.
-709 De Ruiter Seeds Kft
-138 Pioneer Hi-Bred Services GmbH, Predstavništvo Novi Sad
-618 Pioneer Hi-Bred International Inc.
-824 Pioneer Overseas Corporation
-155 Syngenta Jugoslavija d.o.o.
-272 Syngenta Agro Services AG Predstavništvo Beograd
-608 Syngenta Seeds
-661 Syngenta Seeds S.A.S.
-712 Syngenta Crop Protecion AG
-551 Hilleshog Fro AB Ltd. Seed Company, c/o Novartis Seeds AB
-227 Bayer d.o.o.
-168 Aventis Crop Science YU, doo
-531 Dow AgroSciences
-217 Limagrain d.o.o.
-585 Limagrain Central Europe Cereals
-655 Limagrain Genetics France
-685 Vilmorin
-183 KWS-seme YU
-543 Garrison Seed Co. , sada u vlasništvu Advanta, koja je u vlasništvu
                  Groupe Limagrain
-548 Harris Moran Seed Company, u vlasništvu Groupe Limagrain, ona opet
                 drzi Vilmor Cie koja pod sobom ima Advantu gore iznad
-630 Rogers Bros Seed Co P.O.Box 4727, Boise, Idaho 83711, USA, pogresno je upisano službeno imezovu se Rogers Brothers Seed Company u posedu javno su Sygente stoji na sajtu Sygente
Pored ovih firmi, tokom istraživanja pronašli smo i strane, dakle međunarodne firme o kojima nigde u svetu ne postoji evidencija, sajt, tekst, vest ili bilo kakav zapis, sem kod nas i to službeno. Adrese u svetu na kojima se vode ne postoje, ne postoje u službenim inostranim registrima, ne postoje na berzama ili u inostranim lokalnim i dr. telefonskim imenicima, ili korporativnim istorijskim bazama –
O njima ne postoje tragovi!!! Nazvali smo ih fantom firme u Republici Srbiji.

-788 Pegasus Genetics

3112 Ridgetop Road, Ames, Iowa, USA Ne postoji firma pod ovim imenom u USA! Ne postoji ni ta adresa. Ne postoji na berzi, u korporativnim bazama ni drugde! Postoje zapisi samo u Srpskom i Hrvatskom službenom glasniku.
Postoji slična britanska firma (koja nije dakle u USA) koja radi sa genetikom konja, ali to nije ovafirma.
-576 K.J.Wenston Coral Gables, Florida. Postoje zapisi samo u Srpskom i Bosanskom službenom glasniku.
-594 Musser Seed Co. Inc Twin Falls, Idaho 83301, USA.
Ove oznake bi značile da je Musser inkorporiran. Ali nema tragova sem istorijskih o Musser seed jer je ona nestala 1948 godine, kada je nastala Charter SeedCompany, koja postoji danas ali to nije firma u koju se navodno Musser inkorporirao?
 –818 E.J. Gilbert Washington, USA. Nema nikakvih tragova o ovoj firmi javno, a adresa je krajnje zanimljivaWashington, USA

NAPOMENA

Dozvoljeno je slobodno korišćenje, umnožavanje i distribicija
DA skines ceo ovaj tekst u dokumentu PDF klikni OVDE
Reference

0. http://www.gmo-free-regions.org/1. Fernandez-Cornejo, J.; Just, R.E. Researchability of modern agricultural input markets and growing concentration. Am. J. Agric. Econ. 2007, 89, 1269-1275. 2. Mascarenhas, M.; Busch, L. Seeds of change: intellectual property rights, genetically modified soybeans and seed saving in the United States. Sociol. Ruralis. 2006, 46, 122-138. 3. Kloppenburg, J.R. First the Seed: The Political Economy of Plant Biotechnology, 2nd ed.; University of Wisconsin Press: Madison, WI, USA, 2005. 4. Volkening, T. Seed savers exchange. J. Agric. Food Inf. 2006, 7, 3-15. 5. Hayenga, M. Structural change in the biotech seed and chemical industrial complex. AgBioForum. 1998, 1, 43-55. 6. Harl, N.E. The age of contract agriculture: consequences of concentration in input supply. J. Agrib. 2000, 18, 115-128. 7. Fulton, M.; Giannakas, K. Agricultural biotechnology and industry structure. AgBioForum 2002, 4, 137-151. 8. Oehmke, J.F.; Wolf, C.A. Measuring concentration in the biotechnology R&D industry: adjusting for interfirm transfer of genetic materials. AgBioForum 2003, 6, 134-140. 9. Srinivasan, C.S. Concentration in ownership of plant variety rights: some implications for developing countries. Food Policy 2003, 28, 519-546. 10. Fernandez-Cornejo, J. The Seed Industry in U.S. Agriculture: An Exploration of Data and Information on Crop Seed Markets, Regulation, Industry Structure, and Research and Development; US Department of Agriculture, Economic Research Service, Agriculture Information Bulletin 786: Washington, DC, USA, 2004. 11. Schimmelpfennig, D.; Pray, C.E.; Brennan, M. The impact of seed industry concentration on innovation: a study of U.S. biotech market leaders. Agric. Econ. 2004, 30, 157-167. 12. Pray, C.; Oehmke, J.; Naseem, A. Innovation and dynamic efficiency in plant biotechnology: an introduction to the researchable issues. AgBioForum 2005, 8, 52-63. 13. Moretti, I.M. Tracking the Trend Towards Market Concentration: The Case of the Agricultural Input Industry; United Nations Conference on Trade and Development: Geneva, Switzerland, 2006. 14. Who Owns Nature? Corporate Power and the Final Frontier in the Commodification of Life; ETC Group: Ottawa, CA, USA, 2008. Sustainability 2009, 1 1284 

15. Ware, C. Information Visualization: Perception for Design, 2nd Ed.; Morgan Kaufmann: San Francisco, CA, USA, 2004. 16. Howard, P.H. Visualizing food system concentration and consolidation. Southern Rural Sociology 2009, 24, 87-110. 17. Kautsky, K. The Agrarian Question. Zwan: Winchester, MA, USA, 1988; Vol. 1-2. 18. Mann, S.A.; Dickinson, J.M. Obstacles to the development of a capitalist agriculture. J. Peasant Stud. 1978, 5, 466-481. 19. Goodman, D.; Sorj, B.; Wilkinson, J. From Farming to Biotechnology: A Theory of Agro-Industrial Development. Basil Blackwell: New York, NY, USA, 1987. 20. Heilbroner, R.L. The Nature and Logic of Capitalism. W.W. Norton & Co.: New York, NY, USA, 1985. 21. Lewontin, R.C.; Berlan, J.P. Technology, research and the penetration of capital: the case of U.S. agriculture. Mon. Rev. 1986, 38, 21-34. 22. Berlan, J.P.; Lewontin, R.C. The political economy of hybrid corn. Mon. Rev. 1986, 38, 35-47. 23. Shinkle, P. Farmer who lied in dispute with Monsanto will go to prison. St. Louis Post-Dispatch, 7 May 2003, p. B1. 24. Shand, H. New enclosures: why civil society and governments need to look beyond life patenting. Centennial Rev. 2003, 3, 187-204. 25. Eaton, D.; Louwaars, N. Intellectual Property Rights in the International Seed Sector and Options for Resource-Poor Farmers; Report 09-019; LEI, Wageningen UR: Hague, The Netherlands, 2009. 26. Cochrane, W.W. Farm Prices: Myth and Reality; University of Minnesota Press: Minneapolis, MN, USA, 1958. 27. Cochrane, W.W. The Development of American Agriculture: A Historical Analysis; University of Minnesota Press: Minneapolis, MN, USA, 1993. 28. Schurman, R.; Munro, W. Targeting capital: a cultural economy approach to understanding the efficacy of two anti-genetic engineering movements. Am. J. Sociol. 2009, 115, 155-202. 29. Murray, D.L. Cultivating Crisis: The Human Cost of Pesticides in Latin America; University of Texas Press: Austin, TX, USA, 1994. 30. Clark, B.; York, R. Rifts and shifts: getting to the root of environmental crises. Mon. Rev. 2008, 60, 13-24. 31. Drinkwater, L.; Snapp, S. Understanding and managing the rhizosphere in agroecosystems. In The Rhizosphere: An Ecological Perspective; Cardon, Z.G., Whitbeck, J.L., Eds.; Elsevier: Burlington, MA, USA, 2007. 32. Jussaume, R.A.; Glenna, L. Considering structural, individual and social network explanations for ecologically sustainable agriculture: an example drawn from Washington State wheat growers. Sustainability 2009, 1, 120-132. 33. Weis, T. The Global Food Economy: The Battle for the Future of Farming; Zed Books: New York, NY, USA, 2007. 34. Hannaford, S.G. Market Domination! The Impact of Industry Consolidation on Competition, Innovation, and Consumer Choice; Praeger: Westport, CT, USA, 2007. Sustainability 2009, 1 1285 35. Heffernan, W.; Hendrickson, M.; Gronski, R. Consolidation in the Food and Agriculture System; National Farmers Union: Washington, DC, USA, 1999. 36. Lieber, J.B. Rats in the Grain: The Dirty Tricks of Supermarket to the World, Archer Daniels Midland; Basic Books: New York, NY, USA, 2000. 37. Karier, T.M. Beyond Competition: The Economics of Mergers and Monopoly Power; M.E. Sharpe: Armonk, NY, USA, 1993. 38. Gordon, M.J. Monopoly power in the United States manufacturing sector, 1899 to 1994. J Post Keynesian Econ. 1998, 20, 323-335. 39. Consolidation could also be viewed as a treadmill from the perspective of firms within an industry. Publicly traded corporations are legally required to generate maximal returns for shareholders. If their competitors are engaging in mergers and acquisitions that result in increased political and economic power, which in turn translates to increased profits, firms may have little choice but to follow suit. Hendrickson, M., Wilkinson, J., Heffernan, W.; Gronski, R., Eds. The Global Food System and Nodes of Power; Oxfam America: Boston, MA, USA, 2008. 40. Sieker, B. Focus: Seed; The Context Network: West Des Moines, IA, USA, 2009. 41. Morris, M.; Singh, R.; Pal, S. India’s maize seed industry in transition: changing roles for the public and private sectors. Food Policy 1998, 23, 55-71. 42. Lesser, W. Intellectual property rights and concentration in agricultural biotechnology. AgBioForum. 1999, 1, 56-61. 43. Glenna, L.; Cahoy, D.R. Agribusiness concentration, intellectual property, and the prospects for rural economic benefits from the emerging biofuel economy. Southern Rural Sociology 2009, 24, 111-129. 44. Paul, H.; Steinbrecher, R.; Michaels, L.; Kuyek, D. Hungry Corporations: Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain; Zed Books: London, UK, 2004. 45. Tidwell, J. Designing Interfaces: Patterns for Effective Interaction Design; O’Reilly Media: Sebastopol, CA, USA, 2005. 46. Card, S.K.; Mackinlay, J.D.; Shneiderman, B. Readings in Information Visualization: Using Vision to Think. Morgan Kaufmann: San Francisco, CA, USA, 1999. 47. Pioneer Hi-Bred International. Seed Industry Structure; Pioneer Competitive Intelligence Group, Marketing Department: Johnston, IA, USA, 2000. 48. SeedQuest. http://www.seedquest.com (accessed 14 September 2009). 49. Moore, M. What’s up with seed? Farm Industry News, 15 February 2009; Available online: http://farmindustrynews.com/seed/0215-highpriced-acreage-driving-costs/ (accessed on 16 July 2009). 50. McFarland, D.; Bender-deMoll, S. Sonia V1.2.0 (Social Network Image Animator); Stanford University: Palo Alto, CA, USA, 2007. 51. Batagelj, V.; Mrvar, A. Analysis and visualization of large networks. In Graph Drawing Software; Jünger, M., Mutzel, P., Eds.; Springer: Berlin, Germany, 2003. 52. Kamada, T.; Kawai, S. An algorithm for drawing general undirected graphs. Inf. Process. Lett. 1989, 31, 7-15. 53. Moody, J.; McFarland, D.; Bender-DeMoll, S. Dynamic network visualization. Am. J. Sociol. 2005, 110, 1206-1241. Sustainability 2009, 1 1286 54. Omnigraffle 5.2.; The Omni Group: Seattle, WA, USA, 2009. 55. Graphviz 1.0.; Available online: http://www.graphviz.org, 2005 (accessed on 9 March 2009). 56. Horstmeier, G. Strategic bedfellows. Farm Journal, 18–19 October 1996. 57. Orelli, B. Monsanto plowed down. The Motley Fool, 11 September 2009; Available online: http://www.fool.com/investing/value/2009/09/11/monsanto-plowed-down.aspx (accessed on 16 September 2009). 58. Dillon, M. Another big horticultural seed company bought by Monsanto. Grist, 4 April 2008; Available online: http://www.grist.org/article/who-owns-your-tomato (accessed 23 March 2009). 59. Tomich, J. Seeds grow Monsanto’s business. St. Louis Post-Dispatch, 20 September 2009, p. A1. 60. Monsanto vs. U.S. Farmers; Center for Food Safety: Washington, DC, USA, 2005. 61. Is Monsanto going to develop or sell ‘Terminator’ seeds? Monsanto, 16 July 2009; Available online: http://www.monsanto.com/monsanto_today/for_the_record/monsanto_terminator_seeds.asp (accessed on 11 August 2009). 62. Dal Bó, E. Regulatory capture: a review. Oxford Rev. Econ. Pol. 2006, 22, 203-225. 63. Dyer, G. Frankenstein foods. The Globe and Mail, 20 February 1999, p. D1. 64. Dupont’s new corn seed distribution strategy: will it enable meaningful market share recovery? Reuters, 16 December 2008. 65. Tomich, J. Behind group’s anti-Monsanto campaign? Dupont. St. Louis Post-Dispatch, 7 August 2009, p. A1. 66. DuPont Unveils New Strategy To Expand Its Seed Business; DuPont: Wilmington, DE, USA, 2008; Available online: http://www2.dupont.com/Production_Agriculture/en_US/news_events/ cp_releases/2008-12-11.html (accessed on 2 May 2009). 67. Blake, A. Syngenta ties seed sales to spray. Farmers Weekly, 1 May 2003. 68. Freedom to farm—or freedom to follow suppliers’ orders? Farmers Weekly, 9 May 2003. 69. Watts, M.J. Life under contract: contract farming, agrarian restructuring, and flexible accumulation. In Living under Contract: Contract Farming and Agrarian Transformation in Sub-Saharan Africa; Little, P.D., Watts, M.J., Eds.; The University of Wisconsin Press: Madison, WI, USA, 1994. 70. Fatka, J. Dow increasing seed market share. Feedstuffs, 17 September 2007, p. 6. 71. Shand, H. Corporations grab climate genes. Foreign Policy in Focus, 13 May 2008; Available online: http://www.fpif.org/fpiftxt/5223 (accessed 10 July 2009). 72. Monsanto Transgenic Trait Dominance in U.S. Market 1996–2007; Organization for Competitive Markets: Lincoln, NE, USA, 2008. 73. Barboza, D. Questions seen on seed prices set in the 90’s. The New York Times, 6 January 2004, p. A1. 74. Olson, J. Accessing seed technologies: will your local seed supplier have the seeds you want? Farm Industry News, 1 December 1998; Available online: http://farmindustrynews.com/mag/ farming_accessing_seed_technologies/ (accessed 7 August 2009). 75. Boland, M.; Amanor-Boadu, V.; Barton, D. Land O’Lakes. Int. Food Agrib. Manage. Rev. 2004, 7, 63-75. Sustainability 2009, 1 1287

76. Overwater, T. Giant views of the industry. Germination, February 2009; Available online: http://www.seedquest.com/hosting/germination/giantviews/o/OverwaterTony/default.htm (accessed 25 June 2009). 77. USDA and Justice Department to Hold Public Workshops To Explore Competition Issues In The Agriculture Industry; USDA Release No. 0368.09; USDA: Washington, DC, USA, 2009. 78. Then, C.; Tippe, R. The Future of Seeds and Food Under the Growing Threat of Patents and Market Concentration; No Patents on Seeds Coalition: Hamburg, Germany, 2009. 79. Dillon, M. ‘And We Have the Seeds:’ Monsanto Purchases World’s Largest Vegetable Seed Company; Organic Seed Alliance: Port Townsend, WA, USA, 2005. 80. Gepts, P.; Hancock, J. The future of plant breeding. Crop Sci. 2006, 46, 1630-1634. Molecular Diversity Preservation International, Basel, Switzerland.

Vrati se na pocetnu stranicu sajta OVDE

2 thoughts on “Koje su to dakle biotehnoloske korporacije u svetu i kod nas?!

  1. рале says:

    Pratim to odavno i muka mi je.

  2. […] dr Miroslav Ivanović, menadžer za registracije Syngenta-Agro, […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Ubaci mail u prazno polje i pritisni dugme PRATI za obaveštavanje o novostima.

Join 571 other followers

REŠENJE- Selo!

Resenje koje u temelju rešava probleme

Oči su ogledalo duše

pinhole. zdravlje ociju,vid

Fakultet prirodne medicine

Najbolje informacije u vezi zdravlja dostupne svakom

%d bloggers like this: