Google+

Константин Арсеновић и Горан Митић -интервју, скептични по питању ГМО!

Leave a comment

November 30, 2012 by Admin Pinhole

Србија разговара: Генетски модификовани организми пред вратима

Константин Арсеновић: Нема ниједног члана Одбора за заштиту животне средине који је „за”. Скупштина неће подржати ГМО; Горан Митић: У овом тренутку не журимо да уђемо у СТО и по цену замрзавања преговора са САД

Константин Арсеновић и Горан Митић (Фото А. Васиљевић)

Потпредседник Скупштине Србије и потпредседник ПУПС-а Константин Арсеновић и Горан Митић, директор Центра за зелену економију партије Зелених Србије, присуствовали су јавном слушању у парламенту на коме се расправљало о утицају генетски модификованих организама (ГМО) на здравље људи и животну средину. Обојица се разликују само у нијансама и начину на који треба преговарати са Светском трговинском организацијом (СТО), која захтева крајњу тржишну либерализацију, па и промет ГМО. Али обојица се слажу у једном: да би узгој и промет ГМО у Србији представљао „биолошку окупацију Србије”.

Политика: Да ли ће проблем ГМО угрозити преговоре Србије са Светском трговинском организацијом. Да ли је услов за улаз у СТО узгој и промет ГМО?

Арсеновић: На иницијативу Зелених, парламентарни Одбор за заштиту животне средине је имао идеју да се позову и једна и друга страна – и противници и заговорници ГМО.

Политика: Да ли је на јавном слушању било некога ко је био децидирано „за” ГМО у Србији?

Арсеновић: Никога. Било је неколико дискусија које су наводиле на могућност да ГМО није баш такав баук као што народ прича. Али нема ниједног члана Одбора за заштиту животне средине који је „за”. То је веома битно због народа, да схвати да Скупштина неће подржати ГМО. Међутим, мислим да је могуће да уредимо тако наше законе како бисмо задовољили СТО, а истовремено да будемо против ГМО. Постоји могућност заштите овог подручја од узгоја и увоза тих производа. Мислим да је теже контролисати увоз ГМО, али производњу је свакако могуће контролисати. Овде ће бити потребно много мудрости.

Митић: Позиција скупштинског одбора не само да дели мишљене Зелених Србије, већ је полазна позиција и темељ за даље политичко опхођење са ЕУ и СТО. Ми се налазимо пред двоструким колосеком за улазак у СТО. Та организација има задатак да либерализује трговину све робе, залаже се да нема експлицитних забрана за промет било које врсте робе и производа, па тиме и ГМО. Процедура за пријем у СТО је изузетно сложена. Србија је дошла до позиције да се појавило неколико земаља, међу којима и САД, с посебним захтевима.

Политика: Који су захтеви САД према Србији?

Митић: Према нашим изворима, који су посредни, ти захтеви се односе на либерализацију промета и производњу ГМО у нашој земљи. Концентрисани врх моћи СТО чине САД, ЕУ, Канада и још једна азијска земља, које консензусом уређују пријем земаља чланица. Сада имамо проблем. У име Зелених, истичем да СТО и САД не препознају проблем ГМО као нови изазов за цивилизацију у последњих 20 година. Тиме се удаљавају од примене општих принципа из конвенције о биолошкој разноврсности, очувању животне средине и биолошкој сигурности. Зато се Зелени залажу да Србија одложи даље преговоре о приступању СТО!

Политика: Мислите да ће нас заиста условити са ГМО?

Митић: Мислимо да је добро да заузмемо следећу позицију: да у овом тренутку не журимо да уђемо у СТО, и по цену замрзавања преговора са САД. Чак и по цену губитка статуса најповлашћеније нације у САД.

Политика: Зелени би тако одиграли?

Митић: Да одложимо пријем у СТО на десет година, иако је то услов за пријем у ЕУ. Што се тиче приступања ЕУ, ми морамо чекати да прођу још најмање два изборна циклуса у ЕУ. Већ сада се може наслутити да је то 2020. година. Ми упозоравамо да ГМО може пореметити разноврсност биљног и животињског света. Потпуно је јасно да су ГМО толерантни на одређене хербициде само до одређеног времена… Становништво се, затим, обмањује. ГМО је, наводно, погодан у сушним периодима. Доказано је да није.

Политика: Како да објаснимо катастрофичне теорије, које кажу да ГМО биљака садржи гене животиња и, у најстрашнијем сценарију – ген човека?

Митић: То не можете искључити и то није научна фантастика. ГМО поништава све аутохтоне сорте.

Политика: Господине Арсеновићу, мислите ли да Србија треба да каже одлучно „не” Америци и СТО, у замену за затварање врата уласку ГМО у Србију?

Арсеновић: Мислим да иначе све решавамо ад хок. Треба направити национални консензус о томе шта хоћемо од ове државе. Онда је све лако. Треба искључити лобисте и све остале. Ако хоћемо здраву и еколошку државу, онда ћемо наћи механизме да то спроведемо. Постоји могућност да постанемо члан СТО а да себе заштитимо од ГМО. Тако су учиниле неке државе у ЕУ. Очито је да у држави постоје неки лобисти који се залажу за ГМО. Рецимо Закон о генетски модификованим организмима и производима је прошао као предлог у парламенту као знатно либералнији него што је предложен.

Митић: Наше законодавство мора задовољити следеће захтеве: принцип предострожности, следљивости, процене ризика, као и да усвоји још неке правилнике. Ми сада имамо либерализацију која је створена. Ми сада на тржишту имамо регистроване производе који нису прошли акредитацију.

Политика: Мислите да су створени законски услови да ГМО на мала врата уђе у Србију?

Митић: Ја бих рекао – да!

Арсеновић: Не бих баш тако рекао, али прича се да се увелико гаји генетски модификована соја, али Министарство пољопривреде каже да је то уништено. Али, колико је илегално засејано усева ГМО? Дакле, није довољно уништити такве усеве, треба открити ко је то учинио.

Политика: Слажете ли се обојица да би се проблем са СТО могао решити подзаконским актима? Да је ипак на држави последња реч, а не на условљавању?

Митић: Могуће је урадити систем строгог надгледања. Постављање националне референтне лабораторије. Сад долазимо на терен правила предострожности. Ако постоји информација да ГМО може да изазове штетне последице по биљни и животињски свет и здравље, а да не постоје релевантна научна истраживања која могу да утврде тачан ризик, држава може да примени мере забране. Чак и научници на јавном слушању који су били неутрални признају да нема дугорочних истраживања самих произвођача ГМО о утицају на здравље људи. Да нема независних научних истраживања која би демантовала штетност ГМО.

Арсеновић: То јесте највећи проблем.

Митић: Прихватићемо преговоре са Америком о уласку у СТО, али да подсетим да је њихов Сенат одбио амандман о обележавању производа. Како да онда научници прате утицај ГМО на здравље?  Што се тиче утицаја на разноврсност биљног света, рецимо, догађа се да се појаве осе иза којих не могу да опстају латице или неке биљне културе. Или, када се појави суперкоров који не можете да очистите, осим неким суперхербицидима, ви сте заправо извршили једну опасну интервенцију. Нестају пчеле, нема цветница, нема плодова, нема плода дрвета, јер је створена монокултура на којој ништа не можете да сејете. Научници су забринути за своју савест. Они су неодређени, неопредељени, јер не могу да сагледају последице, пошто су дугорочна истраживања веома скупа. Рецимо, сами произвођачи никада нису направили та истраживања по захтеву било које земље. Пре свега о утицају на здравље. Ви онда долазите до једне опште схеме, општег ризика који није сагледан.

Арсеновић: Потпуно се слажем. Највећи је проблем што нема никаквих истраживања и доказа о утицају ГМО. Али да бисте се супротставили, треба да имате доказе да ли је штетно или није.

Политика: Зелена странка је изашла на изборе на листи Бориса Тадића. Зелени се у свом програму залажу за европске интеграције и за сарадњу са САД, али ако нас услове увођењем ГМО, ми треба да напустимо преговоре са СТО и Америком?

Митић: То је недвосмислена позиција грађана Србије јер они сигурно знају шта губе или шта могу да изгубе. Дакле, опасно је доћи у ситуацију да немамо своје аутохтоно семе, а то је такође у програму Зелених и Зелене партије Европе, затим, да немамо своју генетску разноврсност на основу које заснивамо слободу сопственог избора у производњи хране, здравља и живота у неизмењеној средини са оним биљним врстама са којима смо рођени.

Политика: Да ли се онда слажете да би дозвола узгајања и производње ГМО била „биолошка окупација” Србије?
Арсеновић: Да.

Митић: Баш тако. Ако је наука подељена и нејасна, па шта очекујете од мене као грађанина? Обећања да ћемо смањити царине на наше производе извозом пољопривреде? Па, наш најбољи производ је органска здрава храна.
Арсеновић: А уз то имате информације о последицама употребе таквих производа. Ми смо ионако народ који одумире. Још ако прихватимо такав однос према исхрани и производњи, где ће нас то одвести?

Политика: Колико сам вас схватио, ви бисте ипак ишли на једну врсту стрпљивог наставка преговора?

Арсеновић: Ми не треба никоме да затворимо врата, у томе јесте вештина преговора. Треба тражити разумљиве аргументе и примере како су неке земље нашле повољно решење. Али има још нешто – ми морамо довести до тога да држава функционише и онда ће бити сасвим другачија прича. Ако уважавамо институције, ако оне поштено одрађују свој посао, ако постоји контрола…  Институције морају да покажу да су заинтересоване за судбину свог народа. У овој ситуацији то је много тешко. Све нам је под знаком питања. Народ више ни у шта не верује, у све сумња и ми тога морамо да будемо свесни. Ево, из једне партије се улази у другу, свако тражи свој интерес.

Александар Апостоловски, Вишња Аранђеловић
објављено: 26.11.2012.
http://www.politika.rs

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Ubaci mail u prazno polje i pritisni dugme PRATI za obaveštavanje o novostima.

Join 571 other followers

REŠENJE- Selo!

Resenje koje u temelju rešava probleme

Oči su ogledalo duše

pinhole. zdravlje ociju,vid

Fakultet prirodne medicine

Najbolje informacije u vezi zdravlja dostupne svakom

%d bloggers like this: