Google+

Šta nam donosi tandem STO i GMO!? Svetska trgovinska organizacija, lepo zvuči..

Leave a comment

December 5, 2012 by Admin Pinhole

Svetska trgovinska organizacija STO

Zvanicni logo STO (WTO)

Službeni stav WTO (Svetske trgovinske organizacije) prema GMO genetski modifikovanim organizmima

Stavovi iznešeni u ovome tekstu su zvanični stavovi WTO iznešeni na zvaničnoj internet prezentaciji WTO-a na adresi  http://www.wto.org/english/tratop_e/sps_e/sps_agreement_cbt_e/c8s1p1_e.htm

Do sada WTO panel za rešavanje sporova nije ispitao ni jedan trgovinski spor u vezi sa genetski modifikovanim organizmima.

Nekoliko WTO sporazuma bi moglo da se primeni na ovu temu, uključujući

SPS (sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama), ali takođe i
TBT (sporazum o tehničkim barijerama u trgovini),
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs) i
GATT (Međunarodni sporazum o carinama i trgovini).

Međunarodni sporazum o živim modifikovanim organizmima, protokol o biološkoj bezbednosti su razmatrani 2000. godine (UN Biosafety Protocol Meeting in Montreal ) u skladu sa Konvencijom o biodiverzitetu .

Genetski Modifikovani Organizmi (GMO) i Sanitarni i Fitosanitarni Sporazum (SPS)

Pod kojim okolnostima se SPS Sporazum primenjuje na genteski modifikovane organizme?

Prema definiciji SPS mere, sporazum se primenjuje na mere koje se preduzimaju radi:

zaštite: života ljudi ili životinja

od: rizika koji prouzrokuju aditivi, zagađivači, toksini ili organizmi koji izazivaju bolesti, a koji se nalaze u njihovoj hrani, piću i namirnicama;

zaštite: života ljudi

od: bolesti koje su prenosive sa biljaka i životinja na ljude (zoonoze);

zaštite: života biljaka ili životinja

od: štetočina, bolesti ili organizama izazivača bolesti;

zaštite: zemlje (države)

od: štete uzrokovane ulaskom, ukorenjivanjem i širenjem štetočina.

U diskusiji o genetski modifikovanim organizmima, prve i poslednje definicije su relevantne, što se odnosi na zaštitu od rizika po bezbednost hrane i rizika od invazivnih vrsta dobijenih iz genetički modifikovanih biljaka. Međutim, kada je u pitanju bezbednost hrane, SPS Sporazum se primenjuje na rizike od aditiva, zagađivača, toksina i organizama uzročnika bolesti i nije jasno da li potencijalni rizici od genetski modifikovane hrane pripadaju jednoj od navedenih kategorija. U slučaju da je tako, pravila o GMO bi morale da budu u skladu sa odredbama sporazuma, kao što su naučne ocene rizika i, u najmanju ruku, restriktivne mere trgovine.

Države bi takođe mogle da diskutuju o tome kako je relevantni naučni dokaz nedovoljan, i da usvoje privremenu meru prema Članu 5.7 (SPS-a) zasnovanoj na dostupnoj podesnoj informaciji. Onda bi oni bili u obavezi da aktivno traže dodatne informacije, potrebne za objektivnije ocene o riziku, i da razmotre meru u jednom prihvatljivom vremenskom periodu. O tome šta bi bilo “prihvatljivo”, moralo bi da se odluči po principu “od slučaja do slučaja”. SPS Komitet nije diskutovao o GMO ni u jednom pogledu. Međutim, Sjedinjene Američke Države su u junu 2000. godine pustile u opticaj dokument koji je istakao manjak konzistentnosti u obaveštenjima. Neke države su izvestile o pravilima vezanim za GMO u skladu sa SPS Sporazumom, druge su to učinile u skladu sa TBT Sporazumom (Tehničke prepreke u trgovini), a neke u skladu sa uslovima oba. Tajland je takođe skrenuo pažnju Komiteta na restrikcije koje je Egipat uveo u proizvodnju konzervirane tunjevine, navodno zbog briga da je tunjevina konzervirna u genetički modifikovanom sojinom ulju, i u septembru 2000. godine zahtevao je zvanične konsultacije sa Egiptom.

Drugi WTO Sporazumi

U meri u kojoj SPS Sporazum nije primenjen na GMO propise, TBT Sporazum (sporazum o tehničkim barijerama u trgovini) se može primenjivati.

TBT Sporazum omogućava vladama da poduzmu mere ako imaju legitiman cilj, kao što je zaštita zdravlja ili okoline.TBT mere ne bi trebale biti trgovinski-restriktivne više nego što je potrebno. Osim toga, TBT Sporazum ne dopušta diskriminaciju sličnih proizvoda. Ako je postoji veće, ono bi trebalo odlučiti da li je mera imala legitiman cilj, da li je bila trgovinski-restriktivna više nego što je potrebno, i da li su GMO i njihovi proizvodi bili suštinski isti kao i njihovih nemodificiranih konkurenata. U slučaju prerađene hrane, kao što je majonez koja sadrži ulje iz modificirane soje, razmatranje termina”sličan proizvod” bi moglo biti teško. TBT odbor raspravlja o GMO-u uglavnom u skladu sa zahtevima za etiketiranje.

TRIPS Sporazum (o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) zahteva da zemlje osiguraju minimalni nivo zaštite za određena prava intelektualnog vlasništva. Međutim, samo novi izumi moraju biti patentabilni, a ne i otkrića. Čak i tamo gde je patent odobren, vlada i dalje može regulisati ili zabraniti prodaju proizvoda. S obzirom na GMO, zemlje se mogu isključiti iz patentiranja biljaka i životinja, kao i osnovnih bioloških procesa za proizvodnju biljaka i životinja. Međutim, one moraju pružiti zaštitu za mikroorganizme i ne-biološke i mikrobiološke procese. TRIPS Sporazum također omogućava privremeno isključenje iz patentibilnosti kada je to neophodno da bi se zaštitili ljudi, životinjski ili biljni svet , zdravlje ili izbegle predrasude prema okolini. Na TRIPS sporazum se obično ne poziva u sporu koji se tiče pristupa tržištu za GMO, ali se na njega može pozvati u sporu o zaštiti intelektualnog vlasništva u vezi sa GMO.

Konačno, članak XX GATT-a (vidi na dnu dokumenta prilog) predviđa izuzetke od pravila GATT-a u cilju zaštite zdravlja ili okoline. Ovde, se ponovo pokreće pitanje “sličnosti” proizvoda. Osim toga, zemlja će morati pokazati da je neophodno da prekrši GATT kako bi postigla željeno zdravlje ili zaštitu okoline.

PRILOG Članak XX GATT

Pod uslovom da postoji zahtev da se takve mere ne primenjuju na način kojim bi se stvorila sredstva za proizvoljnu i neopravdanu diskriminaciju između zemalja u kojima preovlađuju isti uslovi, ili prikrivena restrikcija međunarodne trgovine, ništa u ovom Sporazumu neće biti tumačeno radi sprečavanja usvajanja ili učvršćivanja dole navedenih mera, od strane bilo koje ugovorne strane:

(a) mera neophodnih za zaštitu javnog morala;

(b) mera neophodnih za zaštitu zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka;

(c) mera vezanih za uvoz i izvoz zlata i srebra;

(d) mera potrebnih za obezbeđivanje saglasnosti sa zakonima i pravilima koji nisu u nesaglasnosti sa odredbama ovog Sporazuma, uključujući i one vezane za jačanje carine i monopola, koje je izvršeno u skladu sa paragrafom br. 4 Člana II i Člana XVII, zaštitu patenata, robnih marki i autorski prava, i sprečavanje postupaka prevare;

(e) mera vezanih za proizvode rada u zatvorima;

(f) mera koje su nametnute radi zaštite nacionalnog blaga umetničke, istorijske i arheološke vrednosti;

(g) mera koje se odnose na održavanje iscrpljenih prirodnih resursa ako se takve mere pokažu efikasne u vezi sa ograničenjem domaće proizvodnje ili potrošnje;

(h) mera preduzetih shodno obavezama koje su u skladu sa bilo kojim međuvladinim sporazumom o robi široke potrošnje, koji je prilagođen kriterijumima koji su izneti ugovornim stranama, koje ih nisu odbacile, ili koji je sam po sebi tako iznesen i ne baš tako odbačen;*

(i) mera koje uključuju ograničenje izvoza domaćih materijala koji su potrebni za obezbeđivanje esencijalnih količina takvog materijala za domaću prerađivačku industriju u periodima kada se domaća cena takvih materijala održava nižom od cene u svetu kao deo vladinog plana o stabilizaciji; Pod uslovom da takva ograničenja neće biti korišćena radi porasta izvoza ili pokrića koje je pruženo takvoj domaćoj industriji, i da neće odstupati od odredbi ovog Sporazuma koji se odnosi na nediskriminaciju;

(j) mera koje su od izuzetne važnosti za nabavku i raspodelu proizvoda u glavnoj i lokalnoj oskudevajućoj zalihi; Pod uslovom da svaka od tih mera neće biti u saglasnosti sa principom da su sve ugovorne strane ovlašćene za pravičnu podelu međunarodne zalihe tog proizvoda, i da svaka takva mera, koja nije u saglasnosti sa ostalim odredbama Sporazuma neće biti obustavljena čim uslovi koji omogućavaju njihov nastanak prestanu da postoje. Ugovorne strane će razmotriti potrebu za ovim odeljkom ne kasnije od 30. juna 1960.

U pripremama za Ministarsku konferenciju u Sijetlu 1999. godine, nekoliko članova je predložilo osnivanje radne grupe unutar WTO-a za proučavanje GMO-a. Ova grupa bi mogla ispitati GMO i njihov odnos sa različitim WTO sporazumima, te proceniti potrebu za dalje postupke. Međutim, takva radna grupa nije osnovana, a od Ministarske konferencije u Sijetlu 1999. godine, o tom pitanju se nije raspravljalo. U kontekstu pregovora o poljoprivredi koji je započeo 2000. godine, Sjedinjene Države su podnele predlog (G/AG/NG/W/15) tražeći od odgovornih da se osigura da procesi koji obuhvaćaju trgovinu proizvodima razvijenim kroz nove tehnologije budu transparentni, predvidljivi i pravovremeni. Svi predlozi za pregovore o poljoprivredi i drugi odgovarajući dokumenti mogu se pronaći na WTO web stranici

http://www.wto.org/english/tratop_e/agric_e/negoti_e.htm.

KARTAGENA PROTOKOL O BIOLOŠKOJ SIGURNOSTI

(The Cartagena Protocol on Biosafety)  http://www.biodiv.org/biosafety.

Protokol daje pravila o trgovini živim modifikovanim organizmima LMO (living modified organisms). LMO su u suštini GMO koje nisu procesuirane, na primer živo biljno seme. Po protokolu ako je seme LMO namenjeno puštanju u prirodu, sejanju, mora se tražiti unapred sporazum sa državom u koju se seme uvozi. Ako se seme izvozi za hranu, ishranu stoke ili preradu takva dozvola ne mora biti unapred tražena , već će partneri obavestiti jedni druge kroz “biosafety clearing-house”mehanizam. WTO se ne bavim rešavanjem sporova u okviru ovoga protokola a njegova veza sa SPS nije jasna.

Bio je ovo prevod službenog stava WTO

 Jedan citat Iz dokumenta- Vodič kroz EU politike – Poljoprivreda 

a koji se odnosi na STO.

..Do sada ispoljene promene bile su brojne, a često su bile i rukovođene pritiscima jedne strane na drugu (barem što se tiče promena u okviru ZPP).

Budući da promene kod ovakvih glomaznih sistema zahtevaju promene kod svih svojih elemenata, jasno je da se svaka zemlja članica mora povinovati rešenju koje bude dogovoreno kao finalno i primeni u svoje nacionalno zakonodavstvo i sistem uređenja poslovnih subjekata u oblasti agrokompleksa (kod njihovih delova koji se odnose na poljoprivredu). Ono što je otežavajuća okolnost za domaću agrarnu politiku jeste da će se promene nastaviti i u budućnosti, a to znači da se određene promene moraju naslutiti i pre nego što do njih stvarno dođe kako bi se blagovremeno moglo reagovati. (str. 41, 42)

Mozete da skinute i procitat u celosti Vodič kroz EU politike – Poljoprivreda  OVDE

Da li je STO jos jedna produzena ruka EU politike, koja odgovara samo mocnim korporacijam?

Da li je STO jos jedna produzena ruka EU politike, koja odgovara samo mocnim korporacijam?

Pogledajte u ovom videu sta STO predstavlja za jednu zemlju, a prevashodno sta znaci za zemlje u razvoju. Male i ekonomski nejake zemlje poput Srbije!
Ocigledno da globalizam koji se sprovodi nije na korist u mnogim sluccajevima, a kako se predstavlja u politici , i propagira kroz medije.

Pogledajte i   š i r i t e   dalje, da nam političari ne pričaju o blagostanju svetske trgovinske organizacije, i blagostanju Evropske unije!

Dopuna

03.2013

Snimak gde poslanik i predsednik skupstinkog odbora za zastitu zivotne sredine Milica Vojić-Marković prica o GMO na Televiziji 3M, a izmedju ostalog tvrdi da GMO nije uslov za ulazak u STO, znaci stvaljamo na uvid i ove njene navode iz njenih izvora. Da bi mali vise razlicitih misljenja i inofrmacija i tako da sagledamo realnije desavanja na ovom polju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Ubaci mail u prazno polje i pritisni dugme PRATI za obaveštavanje o novostima.

Join 571 other followers

REŠENJE- Selo!

Resenje koje u temelju rešava probleme

Oči su ogledalo duše

pinhole. zdravlje ociju,vid

Fakultet prirodne medicine

Najbolje informacije u vezi zdravlja dostupne svakom

%d bloggers like this: