Google+

Miladin Ševarlić: Odbaciti američki ultimatum ( Intervju)

Leave a comment

December 30, 2012 by Admin Pinhole

D. RADEKA ĐORĐEVIĆ | 29. decembar 2012.

Profesor Miladin Ševarlić o rizicima koje nosi genetski modifikovana hrana i pritiscima na Srbiju da izmeni Zakon o GMO: Ako je GMO hrana bezbedna, zašto se ne dozvoli njeno obeležavanje? Srbija ne treba da prihvati uvoz GMO pre nego što je prime u EU

Miladin Sevarlic

TRETMAN i pažnja sa kojom Srbija treba da pristupi problemu genetski modifikovanih organizama (GMO) ne treba da se razlikuju od promišljanja o pitanju Kosova i Metohije ili ulaska u evroatlantske integracije. U ovo je ubeđen agroekonomista dr Miladin Ševarlić koji se pita: čemu teritorija, ako posledice GMO po ljudsku populaciju budu kao i kod eksperimentalnih životinja, i ako nas za tri, četiri generacije neće biti?

Zahtev Amerike da Srbija izmenom Zakona o GMO skine rampu sa njihovog uvoza, uzgoja, prerade i prometa, po mišljenju ovog profesora očigledna je pretnja jer se time ne uslovljava samo podrška SAD Beogradu za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), već se u istom paketu šalje i poruka da će se bilateralni odnosi Srbije i SAD pogoršati ukoliko se zahtevi Vašingtona zbog interesa njihovih biotehnoloških kompanija ne ispoštuju. Problem je tim veći, smatra on, jer je ovo udarac na poslednji element srpske održivosti. Na poljoprivredu.

 

– Ne smatram, ipak, da je ovo borba Davida i Golijata. Ovde je jednostavno potrebno argumentovano dokazati da li bi od GMO Srbija imala korist. Pošao bih od nacionalnog interesa koji svaka zemlja treba da gleda. Zašto bismo mi gledali ekonomske interese multinacionalnih kompanija SAD? Na kraju, te kompanije ne dozvoljavaju da se proizvodi dobijeni na bazi GMO obeleže, pa samim tim izazivaju opravdanu sumnju u bezbednost hrane koju proizvode. Osim toga, obaveze u slučaju da dođe do štetnih posledica korišćenjem ove hrane, niko ne prihvata. Zato ja tražim od moje države da me zaštiti.

IDEMO NA REFERENDUM* SRBI kao da su već bili izloženi nekom genetskom inžinjeringu sa trajnom posledicom da oko malo čega mogu da se slože, pa se i oko GMO čuje višeglasje…
– Zbog toga predlažem referendum: ko je za, a ko protiv, pa ako narod izglasa dozvolu za uvoz GMO, neka tako bude. Poslednja istraživanja, međutim, pokazuju da četiri petine naših stanovnika nije za GM hranu. Podele nisu loše ako se, da bi se došlo do rešenja, vodi argumentovana rasprava.

* Kada je reč o uticaju GMO na ljude, nauka nam nije dala konačan odgovor da su ovi proizvodi bezbedni, kao ni potvrdu da nisu…

– Da li to znači da treba pustiti putnika da iskače iz aviona bez padobrana, pa reći: ako preživite – bezbedno je, a ako ne – znaćemo da nije? Svi rezultati eksperimentalnih istraživanja ukazuju na to da pokusne životinje pokazuju velika oštećenja, uključujući tumore i besplodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Projektovano na ljudski vek to je između 80 i 150 godina. Ko preživi, pričaće.

* Kako da se Srbija postavi pred uslovom koji “kači” sve one koji žele da se učlane u EU i STO?

– Formalno-pravno gledano, pitanje je da li se osnivač može izbaciti iz članstva jedne međunarodne organizacije, a Srbija je pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač preteče GATT 1947. godine, ali zbog ekonomskih sankcija 1992. nije mogla da produži članstvo u STO po automatizmu. Postavlja se pitanje ko može da izbaci osnivača?

* Kako su druge zemlje rešile problem sa GMO?

– Švajcarska je, recimo, stavila moratorijum na raspravu o GMO do 2017.

* Ali, ona i nije članica EU. Da li je neka od zemalja unutar Unije uspela da se zaštiti od GMO?

– Bugarska je najpre dozvolila, a zatim pod pritiskom javnosti posle ulaska u EU zabranila uzgoj GMO.

* Zašto se, onda, od nas traži da skinemo zabrane?

– Kada ste članica moćne regionalne organizacije kao što je EU, onda imate drugačiju poziciju. Mislim da Srbija ne treba da prihvati ovu obavezu do ulaska u EU. Pošto nama EU stalno postavlja nove i nove uslove, i mi treba da se ponašamo drugačije. Da sve što se od nas traži načelno prihvatimo, ali da to važi od datuma prijema u punopravno članstvo u EU, pa neka tako bude i sa GMO.

* Polemike o GMO potresaju svet decenijama, da li bi srpske vlasti povodom ove teme trebaloda čuju mišljenje SANU, kao što se ono tražilo i po pitanju Kosova i Metohije, ako nije kasno…

– Akademija ima odeljenja hemijskih i bioloških, medicinskih i društvenih nauka i Odbor za selo i mislim da je dobro da se i ona oglasi. Činjenica je, međutim, da je GMO lobi jak i organizovan i da iza njega stoje milijarde dolara. Nažalost, uključila se čak i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja planira da 9. aprila odobri 40 miliona dolara za pokriće troškova rizika ulaska američkih kompanija sa GM semenom u Srbiju i druge balkanske zemlje. Pitam se zašto oni to finansiraju, a ne naše i institute drugih zemalja? Da li sada treba da pozovemo stanovništvo koje je protiv GMO da svoja sredstva povuče iz Komercijalne ili Čačanske banke u kojima je EBRD vlasnik dela akcija?

* Ima li ekonomske opravdanosti da Srbija dozvoli proizvodnju i promet GMO?

– Na ovom polju Srbija uopšte ne može da bude konkurentna jer je u svetu 160 miliona hektara već zasejano modifikovanim kulturama, a Srbija bi morala da uvozi genetski modifikovano seme. Samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza za 1,2 miliona hektara godišnje potrebno je između 70 i 100 miliona evra, što znači milijardu evra za deset godina. To znači da ćemo mi naš spoljnotrgovinski bilans poljoprivrede dovesti do nule samo po osnovu uvoza semena GM kukuruza. Tvrdnje proizvođača GMO da su ovakve biljke otporne na sušu nisu tačne. Upravo su farmeri u Americi koji proizvode kukuruz i soju ove godine doživeli najveće štete. Nije valjda da se drugima daje bolje GM seme nego američkim farmerima?

* Po predviđanju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, u GMO leži ključ da 2030.sve mnogoljudnija planeta bude snabdevena jeftinim namirnicama…

– To su marketinški trikovi proizvođača GMO. Nema uporedivih analiza koje bi potvrdile da je proizvodnja GM biljaka jeftinija. A o mogućim štetnim posledicama po zdravlje potrošača i biodiverzitet u prirodi da ne govorimo. Kad bi se toliki novac usmerio u integralno kontrolisanu konvencionalnu i organsku poljoprivredu, imali bismo takođe dovoljno zdravstveno bezbedne hrane i veću ekološku održivost.

* Šta se sve može genetski modifikovati?

– Svaki proizvod, ali je pitanje da li će on biti ekonomski isplativ. Sada na tržištu ima soje, koja može da zameni hleb, meso i mleko, zatim kukuruza, pirinča, pamuka, uljane repice, krompira, paradajza…

* Hoće li ispod genetski modifikovane šljive biti mesta za sve Srbe?

– To bi bila katastrofa, budući da Srbija ima najveći broj stabala šljiva po stanovniku. To što je jedan naš istraživač učestvovao u stvaranju “medeno-slatke” GM šljive u SAD ne znači da mi treba da je uvezemo. Ne bi me začudilo kada bi rekli da ima i svojstvo gromobrana, verovatno bi svi za vreme oluje trčali ispod nje.

* Ako je GMO u ljudskoj upotrebi 20 godina, to znači da ćemo tek za pet decenija videti da liljudi obolevaju kao i pacovi?

– To će biti samo ako se dozvoli obeležavanje GMO i ako bude zdravstveno-bezbednosnog praćenja situacije. Međutim, u SAD ne dozvoljavaju obeležavanje hrane od GMO, što znači da istraživači ne mogu definisati koje su to grupe ljudi, uzorci, koje treba pratiti. U posledih 20 godina broj pčelinjih društava u Americi je rapidno opao, što se poklapa, i ne slučajno, sa masovnim uzgojem GMO. To znači da su i njihove pčele bile na polenu GM biljaka. Pre neku godinu jedan pčelar je pred Evropskim sudom u Strazburu dobio spor i odštetu od nemačke države jer su njegove pčele bile na GM biljkama i praktično zagadile med, koji je on morao da uništi.

 

* Ima li zemalja u kojima je obavezno obeležavanje proizvoda koji imaju GMO?

– Po pravilu, cela EU bi trebalo da ima takve deklaracije. Isprva, EU je imala jedinstvenu politiku po pitanju GMO, ali je pritisak SAD bio izuzetno veliki pa je “lopta” prebačena na države članice EU. EU dozvoljava uvoz GMO, ali ima male površine pod GM biljkama. To je uglavnom krompir za industrijske potrebe i na manjim površinama kukuruz. Izuzimajući Španiju i Rumuniju, koje na nešto većim površinama gaje GM soju i kukuruz.

* Vi tvrdite da u Srbiji ima površina zasejanih GMO, gde završava takva hrana?

– Pretpostavljam da poljoprivrednici koji uzgajaju GM soju, nju koriste za tov stoke na sopstvenim gazdinstvima i to je izvan kontrole. Osim poljoprivrednika, za ovo odgovornost snosi i poljoprivredna inspekcija, kao i država jer su kazne sedam puta manje nego u Hrvatskoj.

* Ako se jede meso životinje koja se hranila GMO, kakve posledice to može da ostavi?

– Industrijski lobi tvrdio je i da konfiskati iz klanične industrije kada se prerade i dodaju stočnoj hrani kako bi se povećao sadržaj proteina, nisu štetni. Posle tri decenije pojavila se bolest ludih krava koja je preneta na ljude, pa se ta stoka masovno uništavala. Srbija mora da sačuva svoju teritoriju od GMO jer samo tako može da ostvari dobar marketinški imidž kao zemlja sa poljoprivredom bez GMO. Tako radi i Austrija.

* Ko ovde treba da povede takvu akciju?

– Lokalne zajednice na nivou regija. Koliko znam, Vojvodina se sprema da se proglasi područjem bez GMO.

KAP VODE U MORU

* PRIPALA vam je ovogodišnja Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice. Da li to u nekuruku osvetljava sivo obojenu sliku Srbije koju je Dobrica Ćosić predočio srpskim studentima u inostranstvu, rekavši da je zapanjujuće dugotrajno neuvažavanje kulture,nauke i prosvećenosti?

– Ovo priznanje dobije desetak ličnosti godišnje, a verovatno postoje ljudi koji su zaslužili da budu nagrađeni i pre nas kojima je odato priznanje ove godine. Bez obrazovanja, nauke i kulture nema ni savremene proizvodnje.

* Kao profesor, doživljavate li i vi kao Ćosić da je odlivanje intelektualnog kapitala najveći porazSrbije?

– To je, nažalost, istinito. Odliv “sive materije” prisutan je u svim manje razvijenim zemljama, dok se između onih razvijenih odvija “krađa” drugih vrsta kapitala. Tako imate primer da kada iz Njujorka pozovete tehničku podršku za internet, dobijete stručnjaka u Indiji koji izuzetno dobro govori engleski, vlada tehnologijom i daje savete, a radi za 400, umesto za 4.000 dolara. U poslednje dve decenije Srbiju je napustilo blizu 50.000 mladih stručnjaka, među kojima je i oko 5.000 magistara i doktora nauka. Samo po osnovu troškova njihovog školovanja Srbija je oštećena za oko milijardu evra, a uskoro bi mogla da ima više srpskih istraživača u dijaspori nego u matici!

Preuzeto sa novosti.rs

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Ubaci mail u prazno polje i pritisni dugme PRATI za obaveštavanje o novostima.

Join 571 other followers

REŠENJE- Selo!

Resenje koje u temelju rešava probleme

Oči su ogledalo duše

pinhole. zdravlje ociju,vid

Fakultet prirodne medicine

Najbolje informacije u vezi zdravlja dostupne svakom

%d bloggers like this: