Google+

Srbija MORA da prihvati GMO, ako hoce u EU !

3

February 17, 2013 by Admin Pinhole

SAD i EU o sporazumu

 

 

Pregovori o zajedničkom tržištu SAD i EU

Novi pokušaj da se realizuje stara ideja o transatlantskoj ekonomskoj integraciji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Zaboravite na Kinu, najveća ekonomska sila sveta biće Evro-Amerika, sudeći po samo jednoj rečenici iz govora Baraka Obame o „stanju nacije”, ali i potonjim detaljnim obrazloženjima novog pokušaja da se realizuje ideje stara dve decenije.

Reč je o najavi početka pregovora o trgovinskom sporazumu SAD–EU, krajem maja ili početkom juna, koji bi, prema najoptimističkijoj prognozi, bili kompletirani za najviše dve godine. Američki predsednik ga je nazvao „transatlantskim trgovinskim i investicionim partnerstvom” (o transpacifičkom se već pregovara), u kojem Vašington želi da jednim udarcem ubije dve muve: da svom bruto nacionalnom proizvodu doda bar još jedan procenat, a da jačanjem partnera smanji svoje opterećenje kao glavnog finansijera zajedničke odbrane.

Sveobuhvatni trgovinski pakt SAD–EU bi, smanjivanjem međusobnih regulatornih opterećenja, njihovog vremenskog i novčanog troška, dao zamah međusobnoj trgovini i investicijama. Jedni drugom su već najveći partneri: preko Atlantskog okeana se godišnje već razmeni oko hiljadu milijardi dolara, a kombinacija dve ekonomije daje polovinu ukupnog globalnog proizvoda.

Carine su već niske, oko tri procenta, ali s obzirom na volumen trgovine, njihovo kompletno eliminisanje bi, po zakonu velikih brojeva, ipak donelo velike uštede. Prema računici Američke trgovinske komore – oko 120 milijardi godišnje.

Početak ovog poduhvata najavljen je u zajedničkog izjavi američkog predsednika i dva lidera EU: predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompaja i predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza. „Mi smo posvećeni da naše odnose učinimo još snažnijim pokretačem našeg prosperiteta”, jedna je od glavnih poruka tog teksta.

Raniji pokušaji da se dođe do američko-evropskog trgovinskog pakta minirani su otporima sindikata, naročito sa ove strane, koji su strahovali od toga da će američki radnici trpeti zbog labavijih radnih standarda druge strane. Ovo je međutim postalo manje bitno posle minule ekonomske krize: sada je glavni cilj da se nadoknade izgubljena radna mesta, a proširenje trgovine sa EU je jedan od načina za to.

Ono što će u pregovorima biti tvrd orah, to je harmonizacija poslovne regulative, a pogotovo otvaranje evropskog tržišta poljoprivrednih proizvoda za robu američkih farmera, koji su najproduktivniji na svetu.

Prinuda da se izađe iz ekonomske stagnacije, koja je trenutno veća u Evropi nego u SAD, mogla bi da bude onaj doping za prevazilaženje ovih razlika, koga ranije nije bilo. Sem toga, tu je i „faktor Kina”, koji je u glavama i Evropljana i Amerikanaca koji su svesni da će zajednički sasvim sigurno uspešnije parirati njenoj ekonomskoj ekspanziji.

Jedan od pokaznih primera jeste automobilska industrija, gde bi usklađivanje samo bezbednosnih standarda donelo uštedu od po nekoliko stotina dolara po automobilu, što će svakako biti teško ignorisati.

U ovom momentu međusobna trgovina obezbeđuje oko 13 miliona radnih mesta na obe strane.

M. Mišić
objavljeno: 15.02.2013.
politika.rs

SAD i EU o sporazumu

3 thoughts on “Srbija MORA da prihvati GMO, ako hoce u EU !

  1. Реалиста says:

    http://www.festivalmillenium.org/en/programme/the-brussels-business
    Вреди одгледати филм, чији линке је горе наведен. Наиме, двојица доктора наука, аустријанац и белгијанац, један од њих је био у еколошкој невладиној организацији, касније је завршио са раскринкавањем истих јер доста њих су само паравани (поздрав Здравки), снимили су документарни филм који се приказује ових дана на РТ уживо на
    http://rt.com/on-air/ о томе како је настала ЕУ, да никада није било речи о политичком већ искључиво економском пројекту великих банкара и великих корпорација са континента и преко баре, о томе да законодавство ЕУ праве велике корпорације из Америке и Европе, оне пишу сва документа и управљају Брислом. Доносе регулативу која је за њих отварање нових пословних прилика уз наметање као обавезних законом захтеваних правила тако намећући трошкове пореским обвезницима ЕУ и директно против здравствених и других интереса становништва континента. Занимљив је део у коме су анализирали групу која је била формирана у ЕК да реши новонастале проблеме са ликвидношћу банака, врло једноставном провером пет биографија актера овог тима дошли су до тога да су исти људи били на платном списку највећих банака, логично донели су и решење да ЕУ буџет илити порез убиран од европског демоса, заврши на рачунима тих банака.

  2. Valentina Mileusnic says:

    Uz dozvolu tima Novi Ekonomski Forum-

    http://nef2013.blogspot.com/

    dostavljam vam njihov prilagodjen prevod Bečke deklaracije protiv GMOa, sa zapazanjem da su prakse u EU razlicite i uz nadu da cemo mi odaberati najbolju:

    Право на слободу од генетских модификација, основно људско право, право на опстанак и здравље

    Сви ми имамо право да изаберемо храну без генетски модификованих организама. Одлука о употреби репродуктивног материјала не може бити доношета на индивидуалном нивоу, јер такве одлуке утичу на све нас, зашто што животна средина и биолошка разноврсност Србије припадају свима. Одлуке у вези употребе ГМО и структуре пољопривреде у земљи, општинама и окрузима не треба да буду наметане нити од појединих индивидуланих произвођача, нити бирократа а понајмање корпорација. Употреба ГМО у природи је пут без повратка и то је иреверзибилан процес.

    ГМО је велики неконтролисани експреимент а људи су заморчићи

    Потрошња генетски модификоване хране од стране милиона људи је као велики неконстролисани експреимент, који може имати несагледиве последице. Брига о новим алергијама, отпорности на антибиотике, изложеност пестицидима већ годинама су тема рада здравствених радника. Биотехнолошка истраживања и процена ризика не могу бити остављени неколицини људи из биотехнолошке индустрије. Стога, снажно осуђујемо и супротстављамо се употреби људи као заморчића за ГМО у храни.

    Суживот са ГМО је немогућ

    Суживот између ГМО и НЕ ГМО пољопривреде у српској као и у ЕУ пољопривреди није могућ, као што не постоји ни суживот између тишине и буке у једној истој соби. Локалне биљне врсте и дивље врсте зато захтевају највећи степен заштите. Само мало ГМО једноставно није прихватљиво. Корисници ГМО као и биотехнолошке компаније сматраће се одговорнима и биће им испоручени одштетни захтеви за штету коју причине.

    Захтеви чистог семена и органске пољопривреде

    Семе је на почетку ланца исхране. Без ГМО семена нема ни пољопривреде без ГМО ни без ГМО хране. Штавише, алтернативни системи пољопривреде као што су органска пољопривреда угрожени су ГМО контаминираним семеном. Стога не можемо дозволити никакво загађење ГМО семеном (Аустрија има закон о чистоћи семена). Залажемо се за пренос у национално законодавство оних појединачних законодавстава као што је Аустријско који представљају високе стандарде јер су ЕУ стандарди нижи.

    Разноликост локалних семенских сорти, традиционалних врста обезбеђују деловима Србије препознатљивост, укус и представљају наслеђе. Ово омогућава разноликости да се развија и повећава укључив и не ГМО семенске врсте. Стваран је ризик да ГМО семе загади и произрокује проширену и неповратну штету традиционалним биљним врстама и семенским линијама, произрокујући велике губитке за нашу биолошку разноврсност и културно наслеђе.

    Пољопривредна политика мора укључивати право на заштиту традиционално и локално прихваћених варијетета, право на без ГМО пољопривредну производњу, конзервацију и употребу традиционалног семенског материјала.

    Суверенитет и сигурност домаће прехрамбене индустрије

    Већина српског народа не жели ГМО храну. Одговарајући на захтев за без ГМО хране и пољопривреде је основна улога државе и суверенитета у области производње хране. Држава мора бити у стању да заштити квалитетно обележавање, стандарде чистоће, органске производе и географско порекло на конкурентан начин. Ово нарочито подразумева континуирано обезбеђивање без ГМО семена као и без ГМО сточне гране.

    Трајна пољопривредна разноврсност

    Пољопривреда је саставни део живота и на нивоу општине, округа и државе. Придружимо се већини земаља на европском континенту које промовишу одрживу и органску пољопривреду у контексту руралног развоја. Право на самоодређење и општина и округа и земље и право да се обавља без ГМО узгој мора бити законски гарантовано

  3. Admin says:

    ГМО је услов за ЕУ 10.09.2013
    http://www.srbel.net/2013/03/10/gmo-je-uslov-za-eu/#.UTxjiC-v5r4.facebook

    Двери откривају: ГМО је услов за ЕУ! 09.03.2013

    http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/mart/gmo-je-uslov-za-eu.php

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Ubaci mail u prazno polje i pritisni dugme PRATI za obaveštavanje o novostima.

Join 571 other followers

REŠENJE- Selo!

Resenje koje u temelju rešava probleme

Oči su ogledalo duše

pinhole. zdravlje ociju,vid

Fakultet prirodne medicine

Najbolje informacije u vezi zdravlja dostupne svakom

%d bloggers like this: